LJUBAV BEZ OKLOPA U TEATRU HUMANOSTI – PREDSTAVA „FRENKI I DŽONI“ POGAĐA PRAVO U SRCE
Sloboda Mićalović i Igor Đorđević kao „Frenki i Džoni“ već devet godina podsećaju koliko je hrabro biti ranjiv. O ljubavi govore tiho, bez velikih reči, ali sa punom težinom istine. U Teatru humanosti Fondacije Mozzart ta tišina imala je i svoje drugo značenje – ulaznica je bila SMS poruka za lečenje Ivane Karanović, pa se nežnost sa scene prelila u gest solidarnosti, ostavljajući publiku sa osećajem da je prisustvovala nečemu krhkom, iskrenom i neophodnom.
Priča o Frenki i Džoniju na prvi pogled deluje jednostavno – dvoje običnih ljudi, jedan susret, jedna noć i tišina puna neizgovorenih strahova. A zapravo, to je priča u kojoj se prepoznaje svako od nas. Koliko vremena je potrebno da jedno savremeno umetničko delo postane klasik? Devet godina, ako pitate publiku koja se ovoj predstavi iznova vraća od premijere 2016. godine, kada ju je na scenu postavila rediteljka Tea Puharić.
A u intimnoj atmosferi Fondacije Mozzart, ovaj komad ogolio je tajne o kojima retko govorimo naglas – o oklopima koje nosimo, o iluziji nedodirljivosti iza koje se krije strah od povređivanja. O tome kako svi tragamo za ljubavlju, ali često nismo sigurni da li smo spremni da je prihvatimo. „Frenki i Džoni“ je priča o skidanju gardova, o želji da budemo voljeni, ali i o hrabrosti da prihvatimo mogućnost bola. Jer bez toga – ostaje samo praznina.
Snagu ove predstave nose Sloboda Mićalović i Igor Đorđević, koji od prvog izvođenja maestralno tumače glavne uloge, a prethodnih godina su bili popularniji od mnogih Netflix parova. Jer njihova igra je ogoljena, iskrena i precizna – bez viška patetike, ali sa emocijom koja se zadržava dugo nakon spuštanja zavese. Publika se u njihovim likovima prepoznaje, jer Frenki i Džoni nisu heroji, već ljudi koji greše, sumnjaju, uče i rastu zajedno. I baš zato su toliko bliski.
Ova predstava postavlja pitanja koja ne daju lake odgovore – gde se susreću strah od usamljenosti i želja za pripadanjem? Koliko vremena mora da prođe da bismo poverovali da smo vredni ljubavi i poštovanja? I šta sve propuštamo dok se branimo od sopstvenih emocija?
U ambijentu Fondacije Mozzart, „Frenki i Džoni“ još jednom su pokazali zašto su trajni, uvek aktuelni i neophodni. Kao umetničko delo koje otvara oči i srce, ali i kao deo Teatra humanosti – prostora u kojem svaka emocija ima i svoj plemeniti odjek. Jer kada se ljubav sa scene prelije u stvarni život, tada pozorište dobija svoj puni smisao.
„BOGOJAVLJENJE“, „POEZIJA ŽIVA“, „PALE ZVEZDE“...
Prethodne nedelje održana su četiri veoma emotivna kulturna događaja u Teatru humanosti. Posle sjajnog komada „Frenki i Džoni“, na programu su bile i predstave „Bogojavljenje“ i „Pale zvezde“, a Nebojša Milovanović je održao poetsko-muzičko veče „Poezija živa“. Ulaznica je ponovo bila SMS za lečenje Ivane Karanović, a Fondacija Mozzart je za svaki događaj duplirala iznos donacije prikupljen preko poruka.
Humana misija nastavlja se i ove nedelje, kada su na programu predstave „Zagonetne varijacije“ i „Ožiljci od meda“. Za sve informacije o rezervaciji karata i slanju SMS poruka posetite društvene mreže Fondacije Mozzart.
Promo